SVE O VAŠIM LEÐIMA

Danas je bol u ledima jedan od najcešcih fizickih problema širom sveta. Od 70 do 90 procenata svih muškaraca i žena su imali ili ce imati bar jednu epizodu onesposobljavajuceg bola u donjem delu leda. Bol u ledima širom sveta stvara štetu od preko sto milijardi dolara godišnje (ako se uracuna gubitak u produktivnosti)!

Lekari se u principu slažu u oceni da je uzrok u vecini ovih slucajeva stres i/ili oslabljena muskulatura. Trebaju nam snažna leda, stomacni mišici, i mišici kukova da bismo odoleli gravitaciji i da nas drže uspravnima. Kako su ljudske zajednice širom sveta postajale sve više motorizovane, mehanizovane i kompjuterizovane, tako su i ljudi izgubili istreniranost i fizicku formu. Zakljucavamo se iza svojih stolova i ispred svojih racunara. Kada sedimo, naši ledni mišici nas drže uspravnima, ali su naši stomacni i mišici kukova potpuno neaktivni. Kada ti mišici nisu podložni opterecenjima, oni slabe, cime izazivaju bolnu preoptrecenost lednih mišica. Sedenje stvara vece opterecenje na kicmene diskove od stajanja (od 150 do 250 procenata, zavisno od stava).

Stanje u kom se nalaze vaša leda vrlo je važno za vaše zdravlje. Ocuvana leda mogu da budu preduslov za bolje stanje celog tela.

ANATOMIJA LEÐA

Ukratko, vaša kicma satoji se od sledecih delova:

1. Vertebrae tj. pršljenovi, kosti od kojih je sacinjena vaša kicma
2. Nervi, jer ceo nervni sistem prolazi kroz vašu kicmu
3. Diskovi, koji su sunderasti i razdvajaju vaše pršljenove i omogucavaju vašim nervima prolaz izmedu svaka dva koštana segmenta. Diskovi se ponašaju kao amortizeri i omogucavaju savijanje kicme.

Svaki pršljen drže na ispravnom mestu tri razlicita meka tkiva – diskovi, ligamenti i mišici. Skoro svi problemi sa ledima povezani su sa disfunkcijom jednog od ta tri faktora. Da biste razumeli izvor svojih problema sa ledima i da biste znali kako da ih predupredite, potrebno je da znate osnovnu anatomiju svoje kicme.

Prirodna zakrivljenost kicme je od vitalnog znacaja za snagu i elasticnost. U svom kicmenom stubu imate 24 pršljena. Lumbalni pršljenovi su oko 5 centimetara u obimu, što pokazuje njihovu ulogu nosioca opterecenja. Cervikalni pršljenovi su manji, pošto moraju da nose samo težinu glave. Facetni zglobovi su smešteni u parovima na zadnjoj strani kicme, gde se pršljenovi malo preklapaju. Facetni zglobovi vode i ogranicavaju pokrete kicme. U sredini svakog pršljena nalazi se rupa, i kada su pršljenovi poredani kako treba, ove rupe formiraju kanal kroz koji prolaze nervi.

Kicmeni stub formira najvažniju vezu izmedu mozga i svih funkcija tela ispod visine vrata. Kicmeni nervi izviru iz kicmenog stuba kroz prolaze izmedu glavnog dela pršljena i facetnih zglobova. Cest razlog bola u ledima je istrošeni facetni zglob, koji može uzrokovati uklještenje nerva. Zato je od izuzetne važnosti održavati svoje pršljenove u dobrom stanju.

Ova slika prikazuje normalan disk. Glavna funkcija vaših diskova je da amortizuju udarce i obezbede razmak izmedu svakog pršljena. Spoljni omotac vaših diskova sastoji se od vrlo otporne hrskavice. Unutrašnja jezgra vaših diskova su formirana od želatinaste mase.

Diskovi cine jednu cetvrtinu dužine vaše kicme, od 12 do 15 centimetara kod najveceg broja ljudi. Disk obezbeduje svoju ishranu kroz osobinu jezgra da privlaci i apsorbuje tecnosti.

Pošto nema dotoka krvi do diska, disk zavisi od svoje osobine da kao sunder privlaci i apsorbuje hranljive materije iz okolnog tkiva. Za vreme aktivnosti tela koje ne opterecuju kicmu, kao što je spavanje, diskovi se šire i upijaju tecnosti, cime produžuju kicmu do cak tri centimetra. Za vreme aktivnosti koje opterecuju kicmu (sedenje, stajanje, vežbanje), ova tecnost se cedi nazad u okolno tkivo.

Vašu kicmu pridržavaju i pomeraju mnogi razliciti mišici. Mišici imaju trojaku ulogu: da pridržavaju, pomeraju kicmu i da kontrolišu držanje. Ako su mišici skraceni ili slabi, oni stvaraju ili pogoršavaju bol u ledima. Zglobove kontroliše najmanje dva seta mišica, fleksori koji savijaju zglob i ekstenzori koji ga ispravljaju. Dodatno, najveci broj zglobova ima i rotatore koji obrcu (rotiraju) vaše kosti. Dobro držanje je moguce samo ako su vam rotatori, fleksori i ekstenzori dobro balansirani.

Vaši paraspinalni mišici (koji se pružaju dužinom vaše kicme) rotiraju vašu kicmu, ispravljaju je, savijaju nazad, napred i na stranu i uticu na vaše držanje stvarajuci i održavajuci krivine vaše kicme. Mišici erektori vaše kicme su ti koji vrše pomeranje i pružaju se dužinom vaše kicme. Ovi mišici vam pomažu da se sagnete, prkoseci sili teže, i da se posle toga ispravite tako što ih zgrcite, cime vršite ogroman pritisak na svoju kicmu.

Vaši stomacni mišici igraju izuzetno važnu ulogu u podršci kicmi time što održavaju pritisak unutar abdomena. Ovaj pritisak je od esencijalne važnosti kao protivteg opterecenju kicme.

Vaši fleksori u kuku su velika grupa mišica u trbušnoj duplji. Ovi mišici pomažu fleksibilnost kukova pri, na primer, penjanju uz stepenice ili hodanju. Oni igraju važnu ulogu u održavanju pravilnog držanja pri sedenju i stojanju.

Intervertebralni zglobovi se podržavaju ligamentima, cvrstim i neelasticnim vlaknima koje pridržavaju kicmu i drže je na okupu time što dozvoljavaju samo ogranicen spektar pokreta u odredenom pravcu. Ligamenti zahtevaju redovno opterecenje i kretanje, jer u suprotnom postaju tvrdi i slabi.

ZAKLJUCAK:

1. Imate 24 pršljena u svojim ledima koji štite vašu kicmenu moždinu
2. Kicmeni nervi prolaze kroz svaki od vaših kicmenih sastava u vašoj kicmi
3. Vaši diskovi se ponašaju kao svojevrsni amortizeri udara
4. Pošto nemaju napajanje krvnim sudovima, diskovi zavise od svoje osobine da kao sunder upijaju hranljive materije iz okolnog tkiva
5. Mišici i ligamenti zahtevaju redovno opterecivanje i kretanje da bi zadržali svoju elasticnost.

SVE O VAŠIM LEÐIMA – NASTAVAK

Da bi smo obezbedili da koreni nerava, koji prolaze kroz prostor izmedu pršljenova, budu oslobodeni preteranog pritiska, diskovi moraju biti zdravi i jedri, i na odgovarajuci nacin „ucvršceni“ ligamentima. To je i jedini nacin da se oslobodimo bola u ledima.

Stres i napregnutost mogu biti uzrok grca mišica u vratu, ramenima i ledima, kao i uzrok glavoboljama i mnoštvu drugih problema. Napregnuti mišici stvaraju grceve i bol tako što smanjuju protok krvi i limfe i time dozvoljavaju akumulaciju otpadnih materija.

Povreda leda, najcešce, nije posledica samo jedne nezgode. Na stepen vaše povrede najviše uticaja imaju opterecenja i habanja koja su vaša leda trpela pre povrede. Tokom života sabiraju se mnoge manje povrede i iritacije koje postepeno slabe vašu kicmu i cine je krhkom, tako pripremajuci teren za znacajniju povredu. Mnogi lekari slažu se da su glavni razlozi za bol u ledima sledeci:

•  Gravitacija

•  Oslabljeni ledni mišici

•  Mišicna neizbalansiranost

•  Slaba savitljivost

Gravitacija

Da biste razumeli koliko je dramatican uticaj gravitacije na vašu kicmu, izvršite sledecu probu: izmerite svoju visinu ujutru, po ustajanju iz kreveta, a zatim je izmerite uvece, pred polazak na spavanje. Primeticete da ste uvece niži za centimetar do dva zbog sabijajuceg efekta koji gravitacija ima na vašu kicmu. Tokom opterecujucih aktivnosti (sedenje, stojanje, sportske aktivnosti...), tecnost se cedi iz vaših diskova u okolno meko tkivo. Ovaj gubitak tecnosti krivac je za vaš gubitak visine na kraju dana!

Za vreme neopterecujucih aktivnosti (kao što je spavanje), diskovi se zadebljavaju tako što upijaju tecnost iz okolnog tkiva tako produžavajuci vašu kicmu. Problem je to što pukim ležanjem ne možete postici vracanje na punu visinu. Dokaz za ovo je cinjenica da su vaši diskovi, kada ste bili beba, sadržali cak 90% vode. Sadržaj vode u diskovima ljudi od sedamdeset godina retko prelazi 70%! Tokom života na ovaj nacin se izgubi do pet centimetara visine!

Gubitak visine bi se lako podneo kada bi to bila jedina posledica stanjivanja diskova. Nažalost, još jedan rezultat stanjivanja diskova je i ishabani facetni zglob koji nastaje zbog povecanog pritiska. Ovi zglobovi mogu postati prenadraženi i zapaljeni, i kapsula sa tecnošcu za podmazivanje koja okružuje svaki od tih zglobova mogla bi da natekne i pritisne koren nerva.

Kako vaše svakodnevne aktivnosti uticu na kolicinu pritiska na vaše diskove?

Vaše dnevne aktivnosti (trcanje, sedenje, dizanje tegova) i uticaj gravitacije vrše pritisak na vaše diskove. Na primer, sedenje vrši za 50% veci pritisak na vašu kicmu od stajanja. Sedenje sa naginjanjem unapred (kao pri kuckanju na tastaturu racunara) vrši za 150% veci pritisak na vašu kicmu od stajanja. Prosecna osoba provede skoro dve trecine dana u stajanju ili sedenju.

Koji dokazi postoje da je gravitacija glavni uzrok stanjivanju diskova? To što astronauti „porastu“ za vreme boravka u svemiru! Posle 84 dana provedenih u svemiru izmerena je, prosecno, za pet centimetara veca visina svih astronauta. Tokom dvanaest nedelja koliko su proveli u svemiru, diskovi su upijali tecnost iz tela. Pošto nije bilo gravitacije koja bi uticala na cedenje tecnosti iz diskova, oni su ostali zadebljani i jedri, što je produžilo njihovu kicmu i ucinilo ih višim. Cinjenica je da se sva svemirska odela prave sa proracunatom vecom visinom za tih pet centimetara. Posle nekoliko dana pod uticajem gravitacije astronauti su se vratili na svoju normalnu visinu.

Kako može inverzija da smanji štetni uticaj gravitacije?

Kada invertujete i odmarate se, vaše telo se može produžiti za citavih pet centimetara. „Mišici se vrlo brzo opuštaju kada ste postavljeni naglavacke (kada invertujete), a kicma se znacajno produžava vec posle samo nekoliko minuta. Nešto od ovog produženja kicme posledica je ponovne apsorpcije tecnosti iz okolnog tkiva u sredinu diska. Dugotrajnim korišcenjem inverzije možete usporiti degenerativne procese koji nastaju sušenjem i stanjivanjem diskova“ (citat iz knjige „Pobediti bol u ledima“ od Dr Tanner-a).

Slika 1 : Položaj kada je osoba ispružena na ledima – Lumbalna krivina je održana, zadnji mišici erektori su zgrceni (skraceni), intravertebralni diskovi su pod pritiskom, bedreni mišici povecavaju pritisak na kicmu

Slika 2 : Pre inverzioni položaj: Lumbalna krivina je smanjena, mišici se opuštaju, pritisak od bedrenih mišica se smanjuje

Slika 3 : Sedeca inverzija: Prostor izmedu pršljenova je povecan, bol se smanjuje, smanjen je pritisak na intervertebralne diskove, istezanje mišica

Zakljucak

•  tokom života izgubicete pet centimetara visine zbog stanjivanja diskova

•  pošto vaši diskovi služe i za ublažavanje udara, stanjivanje diskova dovodi do preosetljivosti i zapaljenja. Gravitacija je osnovni razlog za stanjivanje diskova. Inverzija preokrece uticaj gravitacije na vašu kicmu

•  dok invertujete, vaša kicma ce se produžiti delimicno i zbog ponovne apsorpcije vlage u centar diska

Slabi ledni mišici

Procenjuje se da od 60 do 70 procenata svih slucajeva bola u ledima ima uzrok u prenapregnutim mišicima. Vašem muskuloskeletalnom sistemu potrebna je neka osnovna kolicina izdržljivosti da bi bio u stanju da vas zaštiti od bola. Vašim mišicima je potrebna dobra snabdevenost krvlju i energijom da bi bili sposobni da održe vrhunsku performansu. Loše držanje ili grcevi u mišicima mogu da sprece dovoljan dotok hranljivih materija i kiseonika i da sprece ispiranje nakupljenih otpadnih materija vašim lednim mišicima.

Na primer, kada sedite nagnuti napred, dve od tri grupe mišica koji podržavaju vaša leda(stomacni i fleksori kuka) inaktivni su i zato slabe. Ako se ovakav položaj tela ponavlja iz dana u dan, ovi mišici postace bolni, slabi, manje elasticni, i skraceni.

Neizbalansiranost mišica

Mišici koji podržavaju zglob cesto su neizbalansirani. Na primer, fleksori mogu biti uži i kraci od ekstenzora, tako da zglob ne može da se potpuno ispravi, ili mišici rotatori koji okrecu telo u jednom pravcu imaju vecu snagu nego oni koji ga okrecu u drugom (kao kod golfa). Ove nejednake sile oslabljuju zglob i cine ga ranjivim. Delovi koštane mase trpe veca opterecenja nego što bi trebala. Ovaj nedostatak izbalansiranosti može prouzrokovati bol.

Lagano istezanje lednih mišica koje se postiže inverzijom može da pomogne u poboljšavanju prokrvljenosti vaših lednih mišica. Kroz redovan program invertovanja uz strecing i jacanje mišica, ove grupe mišica mogu se ponovo izbalansirati.

Zakljucak

•  mišicima je potrebno redovno vežbanje da bi održavali stav tela

•  razne jednostrane aktivnosti mogu dovesti do neizbalansiranosti mišica

•  inverzija omogucava blagi strecing koji poboljšava dotok krvi tim mišicima

•  inverzija tako pomaže grupama mišica da se izbalansiraju i time poboljšava držanje tela

Slaba elasticnost

Mišicima i ligamentima je potrebno redovno kretanje, u suprotnom postaju ukoceni i nefleksibilni. Kako starite, vaši diskovi se stanjuju, dovodeci intervertebralne zglobove bliže jednog drugom. Ligamenti koji podržavaju kicmu postaju opušteni, a time i zglobovi. U takvom stanju, svako, pa i najmanje opterecenje može dovesti do oštecenja. Sva oštecenja, istegnuca i druga preopterecenja sabiraju se tokom života.

Ukoliko se ne koriste vežbe za ponovno uspostavljanje normalne fleksibilnosti, nezaleceno tkivo može postati stalni izvor bola i ukocenosti u ledima. Blago, jednostavno opterecivanje kicme i pomeranje može ovakvim povredama da pomogne da budu elasticnije ili apsorbovane od strane novog tkiva. Ovakvo jacanje može spreciti ponovne povrede. Iako postoje razlicite vežbe strecinga za razlicite delove leda, invertovanje pomaže kod laganog pomeranja i opterecivanja svih ligamenata koji okružuju kicmeni stub.

Zakljucak

•  mišici i ligamenti zahtevaju redovno istezanje – strecing da bi zadržali svoju elasticnost i snagu

•  inverzija pomaže da se ovo istezanje izvrši na nežan i neopterecujuci nacin

Nazad na vrh